Екологија у српској престоници

Дошло је пролеће. Први сунчан дан сам дочекао са нестрпљењем да отворим овогодишњу бициклистичку сезону. Кеј са ове "централно српске стране" Београда је прилично промењен у односу на претходну годину. Свуда се нешто гради. Нови тениски терени око 25.тог маја, нови мост преко Аде.
И све то би прошло незапажено да у наставку кеја нисам видео оно што ме стварно прилично изнервирало и натерало да напишем овај блог. Београд, српска престоница, ушће 90% свесрпског капитала, без обзира колико новца се још уложило у њега, остаће највеће српско село. Па и у селу људи више брину о својој средини него овде. Одакле су ти људи? Да ли толико мрзе Београд, у коме највероватније и живе, па се овако уништилачки односе према њему? Ако се сетим свог претходног револта везаног за српску паклицу цигарета као једини отпад који сам нашао путујући 3 дана по Бугарским планинама, из ове перспективе то је апсолутно ништа.



Шта рећи после оваквог призора. Са друге стране осећам се некако срећно и поносно у исто време што мојом Нишавом никад није прошло оволико људског отпада. Са поносом могу да кажем да сам провинцијалац који није довољно урбан да уништава место где живи, подржава геј параде, облачи се чудно....
Живела провинција !!!!

ПС - још пар слика Београда из моје тачке гледишта можете видети овде.