Илегалац у Србији

Прича почиње сасвим уобичајно: враћам се ја после викенда проведеног у Нишу назад у Београд. Због пословних обавеза нисам путовао увече као што имам обичај, већ сам кренуо Нишекспресовим аутобусом у 12 сати. Као по обичају, након бурно проведене вечери, само сам чекао да аутобус крене и да паднем у најдубљи могући сан на неудобном аутобуском седишту.

У једном тренутку аутобус стаје, а ја се по инстикту будим увек кад се то деси. Међутим, у питању није била ни станица, ни наплатна рампа. У аутобус улази екипа од пар невероватно набилдованих полицајаца у цивилу (са ID легитимацијама око врата) и једна жена (која им је изгледа шеф). Крећу са легитимисањем свих путника, поделили су се у пар целина па свако легитимише своје. Одједном неко повика: Нашао са Авганистанца !!!! Остали хтедоше одмах да прекину са даљим легитимисањем, али им је шефица рекла да наставе. Авганистанац се некако сасвим лепо уклопио међ' Србе на први поглед. И кад сам сазнао да је он Авганистанац, погледао сам га мало боље и схватио да бих пре рекао да је неки Циганин из Каменице, Јагличја или Великог Крчимира, него потенцијални авганистански терориста. Имао је зализану фризуру, црн тен, али не превише него некако - умерено црн, фармерице са неким нитнама, баш као што се код нас продају на вашару у Тешици.

На крају, "уљеза" су специјалци одвели са собом, а скуп интелектуалаца у аутобусу је кренуо зналачки да коментарише ко је вероватно он, шта тражи овде и шта ће сад да раде с њим.